Bojinović: Žao mi je što ovog leta nisam postao trener Partizana

(od izveštača Mozzart Sporta iz Doboja)

Kada se Mladen Bojinović, popularni Dugi, pojavio u dvorani u Doboju, bio je u epicentru. Rukometaši, učesnici 54. TV turnira šampiona, bivši asovi, funkcioneri, novinari, deca koja su želela da se slikaju sa jednim od najtrofejnih srpskih rukometaša, nema ko nije želeo da prozbori neku reč sa bivšim srednjim bekom Orlova.

Rođeni Banjalučanin ima status legende. U bogatoj karijeri branio je boje matičnog Borca, Jagodine, afirmisao se u Partizanu, igrao za velike španske klubova Ademar Leon, Bidasou Irun i Barselonu, ali je najveći trag ostavio u Francuskoj. Punu deceniju je branio boje Monpeljea, sa ovim klubom bio šampion Evrope 2003. godine, tada premijerne za ovaj klub s juga Francuske. S njim je stasavao, uz mentorsku ulogu Srbina, najbolji rukometaš u istoriji ovog sporta Nikola Karabatić. Bio je tri godine i član superbogatog Pari Sen Žermena. U smiraj karijere se vratio u Borac, da bi okačio patike o klin u francuskom Trembleju.

Teško je da se nabroje svi trofeji koje je osvojio. Osim evropskog pehara pre dve decenije, devet puta je bio prvak Galskih petlova sa Monpeljeom, sedam Kupova Francuske i osam Liga kupova sa ovim timom, sa Partizanom je bio šampion SRJ Jugoslavije 1999, godinu dana ranije je uzeo Kup naše zemlje. Sa Barsom ima Kup Španije 2002, a trofeja je i poznim igračkim godinama nastavio da niže i u Pari Sen Žermenu s kojim je uzeo dve duple krune u zemlji Galskih petlova.

Karijera za respekt, jedan od naših najboljih rukometaša u ovom milenijumu. Pre nekoliko godina se vratio u rodni grad.

„Trenutno sam u Banjaluci. Treću godinu imam rukometni kamp u Trebinju. To je deo kojim održavam svoj rukometni život i ljubav prema ovom sportu koja nikada ne prestaje. Nadam se da bi uskoro mogao da se nađem u jednom od rukometnih projekata na ovom prostorima. Uživam sa porodicom. Imam troje predivne dece, bavim se njima i jednom godišnje radim kamp s mališanima u Gradu sunca, Trebinju, gde imamo najbolje uslova za rad“, rekao je Bojinović za Mozzart Sport.

Čudesni Trnavac spustio roletnu Slovencima: Voša srušila učesnika Lige šampiona

INTERVJU – Stefan Dodić: Nije bilo vreme za Vojvodinu, imam veliku želju da zaigram u Srbiji

INTERVJU – Alem Toskić: Dodić i Antonijević biseri, ako ne postaneš bolji igrač u Celju, onda imaš neki problem

Možemo li Mladena Bojinovića uskoro da vidimo na klupi nekog tima?

„Kada sam završio igračku karijeru , rekao da sam spreman da se oprobam u trenerskim vodama. Imam diplomu master kouča, želim da se bavim tim, ali ne po svaku cenu. Vratio sam se u Republiku Srpsku, u rodnu Banjaluku. Pratim sva rukometna dešavanja, velika reprezentativna takmičenja, Ligu šampiona... Odlazim na utakmice sa starijim sinom koga to interesuje, obilazim, gledam, analiziram. Nadam se uskoro da bi mogao da sednem na klupu“.

Pojavljivalo su se letos informacije da biste mogli da se vratite u Borac ili Partizan?

„Bilo je razgovora sa oba kluba. Partizan je doveo Ćirkovića za trenera, odlučili su se za njega. Žao mi je što nisam započeo tu avanturu s Partizanom. Što se tiče Borca, to je sve otvoreno i nadam se da bi uskoro i to moglo da bude završeno“.

Velika je ljubav bila između Bojinovića i Grobara. Partizanovci pamte fantastične golove, pobede Banjalučanina u crno-belom dresu, proslava popularnog Dugija sa vatrenim navijačima.

„Ne znam šta se tu desilo, šta je presudilo da ne budem izabran, nemam objašnjenje. Veliki sam partizanovac. Kada sam igrao u crno-belom dresu, te 1998. godine, pa 1999, kada je rukomet bio sport broj 1 u Beogradu, igrali polufinale Kupa kupova sa Tekom... Takva atmosfera na Banjici se pamti, bilo je neverovatno, ostaje duboko urezano u sećanju. Ponavljam, žao mi je što nisam seo na klupu Partizana, ali možda jednog dana. Vidim da se u Srbiji stvari pomeraju s mrtve tačke, kada je klupski rukomet u pitanju. Vojvodina treba da bude lokomotiva u srpskom rukometu, da se svi ugledaju na nju, da bi se u budućnosti rukomet vratio na staze stare slave. Opet smo mi najtalentovanija nacija u Evropi. Imamo klince, ali je potreban drugačiji rad s njima, tu kaskamo“.

Pratite li reprezentaciju Srbiju? Kako vidite Orlove, rad Tonije Đerone?

„Što se tiče ambijenta u i oko reprezentacije sve je fenomenalno. Još uvek nemamo taj rezultat koji svi očekujemo. Nadam se da bismo mogli na Evropskom prvenstvu da ostvarimo i to, da bi on trebalo da bude u prvom planu. Problem je što nemamo mnogo mladih igrača koji dolaze u reprezentaciju. Sada je tu ova nova generacija juniora, Stefan Dodić, Miloš Kos i Luka Rogan. Oni su taj zalog za budućnost. Treba još dve, tri generacije da se ubace, da bismo za nekoliko godina stvorili jednu kompetitivnu reprezentaciju koja bi mogla da ide na vrh“.

Mladen Boijinović u dresu Srbije (©MN Press)

U Srbiji, ako ne osvojiš medalju na velikim takmičenjima, javnost smatra neuspehom. Da li je realno da pričamo o odličjima?

„Uvek je tako bilo. Đerona ima podršku tri godine, bez medalje, istrpeo ga je RSS, javnost... Nadam se da bismo mogli da izborimo plasman na Olimpijske igre u Parizu sledeće godine što bi bilo fenomenalno, pa da onda očekujemo za recimo dve godine i napad na odličja. Da ponovim, problem je što su mnogi igrači debitovali u reprezentaciji sa 24, 25 godine. Nismo uvodili ranije mlade. Momci daju maksimum u najdražem dresu, svi smo ponosni na njih, ali za nešto više mora da se promeni rad, sistemski da se priđe mladima“.

Da li je rukomet kao sport u krizi?

„Mislim da u Srbiji jeste, pa i u zemljama bivše Jugoslavije. Jeste, mali pad. Jedina dobra stvar u Srbiji je ovo što je Vojvodina uradila. To nas diže. Taj klub mora da nastavi u tom ritmu, da studiozno radi kao što je to bilo prethodnih 10 godina, kada su Novosađani bili šampioni. Nagrada je bila osvajanje EHF kupa. Ne treba mnogo da se očekuje u Ligi Evrope u prvoj sezoni. To je za Vošu stepenica više i motiv da se nastavi u tom ritmu, pa za dve, tri godine da se dođe možda i do završnog turnira, pa što da ne, i do Lige šampiona.

Za kraj, dok smo razgovarali isped dvorane u Doboju, levi bek Zagreba Miloš Kos je došao da pozdravi idola.

„Miloš je moj naslednik, on je lider iz Republike Srpske“, ne ostavlja dilemu popularni Dugi koga vidi kao predvodnika buduće generacije Orlova.